“SHARING METHODS, GROWING IDEAS"
Sharing methods growing ideas, Italija, Skafati, januar, Frančesko, Poljska, Litvanija, Francuska, Rumunija, Pompeja i Napulj… Sve su to možda nasumično nabacane destinacije i imena, ali za nas četiri sigurno nisu 😀
Ustvari su to elementi našeg jednonedeljnog iskustva u Italiji, koje smo provele upoznajući ljude iz različitih zemalja Evrope kao što su ovaj put bile Poljska, Litvanija, Francuska, Rumunija i Italija. Naš domaćin bio je Skafati, mali grad blizu Pompeje, gde su nas sačekali Frančesko i Antonio, naši organizatori i treneri koji su nam priredili nedelju punu druženja i učenja. To nije bilo bilo kakvo učenje, ono kada sedneš, “zagreješ stolicu” i pokušavaš sve vreme da zapamtiš što više detalja neke knjige, a-a… To je bila nedelja puna radionica, igrica, interaktivnih zadataka i poseta institucijama. Tako smo nas četiri, Milena, Sonja, Ivana i Lili imale priliku da se igramo sa decom u vrtiću učestvujući u kreativnim zadacima, uključimo se u radionice i druženje sa mladima sa smetnjama u razvoju, održimo radionicu u gimnaziji u Italiji kao i da saznamo kako funkcioniše OIERMO Foundation- centar koji pomaže mladima pružajući im razne korisne besplatne kurseve uz podršku tokom traženja posla.
Pored svega ovoga, bilo je tu i učenja o kulturama kroz druženje, hranu, piće, nacionalnu muziku i zabavu o kojima smo stekli puno znanja na interkulturnoj večeri gde smo probale domaće francuske sireve, nazdravljajući na rumunskom jeziku sa poznatom poljskom vodkom soplicom, a kasnije smo naučile i da igramo litvanski tradicionalni ples – i to sve na jugu Italije!
Sve u svemu jedno nezaboravno iskustvo koje ćemo zauvek pamtiti po mnogo čemu, a ko bi rekao da ćemo pored Youthpass-a, kao zvaničnu ,,diplomu” završenog treninga, doći kući sa još tri, sad ne saputnice već drugarice!
Ako i ti želiš da doživiš slično iskustvo, piši nam na vegayc.youthmobility@gmail.com
"ALL THE WORLD'S A STAGE"
Od 6. do 15. decembra 2017. godine, u malom mestu Bušteni u Rumuniji, učestvovala sam na treningu pod nazivom „All the world’s a stage“. Trening je bio vezan za prava manjina, inkluziju i borbu protiv diskriminacije, a glavne medote korišćene tokom tih deset dana bile su Forum teatar i video.
Ovo je prvi projekat na kojem sam bila, i iako sam očekivala mnogo, ta očekivanja su bila daleko prevaziđena! Neverovatnih 33 ljudi iz 27 različitih država učinili su da mi ti dani ostanu u najlepšem mogućem sećanju. Radilo se mnogo, ali sve uz dobru atmosferu, šale i smeh, tako da se napor nije ni osetio. Podeljeni u pet grupa, napravili smo dve predstave i tri videa. Predstave, obe vezane za diskriminaciju određenih etničkih grupa, prikazane su u lokalnoj srednjoj školi, uz publiku koja je rado učestvovala u razrešenju njihovog tragičnog kraja, što je cilj Forum teatra.
Videi su postavljeni na YouTube i društvene mreže, a takođe šalju poruku vezanu za borbu protiv diskriminacije i cilj im je da prikažu da treba prihvatati različitosti. Pored toga, obilazili smo sam Bušteni i njegovu okolinu, planinarili do obližnjih vodopada, posetili Brašov, kraljevsku palatu i Drakulin zamak. Posebno su bile prelepe interkulturalne večeri, na kojima smo imali priliku da probamo hranu i piće iz različitih zemalja, čujemo zanimljivosti o njima, učimo tradicionalne plesove i pesme…
Bez ikakvog razmišljanja bih ovo putovanje okarakterisala kao jedno od najlepših životnih iskustava. Sa mnogo ljudi različitih godina i profesija ostala sam u odličnim odnosima, i sigurna sam da ćemo se ponovo sresti. Ništa ne obogaćuje život kao upoznavanje ljudi iz različitih zemalja, njihove kulture i običaja, i shvatanja da smo, i pored mnogih razlika svi isti, jednom rečju – ljudi.
"ENRICHING AND INCREASING FUNDRAISING FOR YOUTH WORK ON INCLUSION“
Od 21. do 29. aprila učestovala sam na treningu „Enriching and Increasing Fundraising for Youth Work on Inclusion“, organizovanim u Malom Iđošu od strane Centra za jačanje civilnog društva. Trening je bio na međunarodnom nivou, a zemlje učesnice bile su Srbija, Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Italija i Švedska.
Prva dva dana radili smo na team-building-u i razgovarali o tome koje su ugrožene grupe mladih u našim državama, kao i o tome u kojim smo aktivnostima prikupljanja sredstava učestovali. Nakon toga, krenule su veoma interesante i vrlo korisne radionice o tome kako najbolje prikupiti sredstva za različite događaje i aktivnosti, koje bismo želeli da organizujemo. Podeljeni po grupama, morali smo da sastavimo potencijalno pismo nekoj kompaniji u kojem tražimo da nam doniraju određena sredstva, a onda smo sa odborom (tj. trenerima) imali i „poslovni sastanak“. Još jedna od sjajnih radionica bila je ta da osmislimo plan renoviranja stare zgrade koju bismo voleli da pretvorimo u prostor za realizaciju nekih aktivnosti sa mladima, da odredimo koja nam sredstva trebaju za to i kako bismo ih prikupili.
Od tih nedelju dana koje smo proveli u Malom Iđošu, jedan dan je bio slobodan, i njega smo iskoristili da odemo u obilazak Novog Sada.
Međutim, i taj dan smo imali zadatak, koji će se sutradan pretvoriti u najzanimljiviju radionicu od svih. Podeljeni u grupe, trebalo je da se dogovorimo kakve aktivnosti bismo voleli da organizujemo sa mladima i da onda, fotografisanjem stvari koje su nas u Novom Sadu asocirale na tu aktivnost, napravimo uz pomoć tih fotografija prezentaciju, video, kolaž ili plakat kao reklamu za njih. Za mene je to bilo posebno zanimljivo, jer sam, kao stanovnik Novog Sada, i kao neko ko u njemu nije bio turista, uspela da u svom rodnom gradu pronađem i primetim stvari koje do tada nisam. Radionica je bila i odlična team-building vežba, i na kraju je dala sjajne rezultate.
Iako je trening bio u Srbiji, u njemu sam mnogo uživala i upoznala neverovatne ljude iz različitih država Evrope. U slobodno vreme između radionica, otkrivali smo Mali Iđoš i njegove stanovnike, šetali do obližnje farme i igrali društvene igre. Naravno, poseban utisak ostavilo je internacionalno veče, u kojem smo imali prilike da probamo jela i pića iz različitih država, učimo različite nacionalne plesove i izraze na stranim jezicima. Bilo je to jedno izuzetno iskustvo, u kojem sam stekla mnogo znanja i veština, upoznala sjajne ljude i još jednom dobila dokaz da ovakvi projekti zlata vrede 🙂
“MISSING PIECES”
What were the pieces we collected during the ‘’Missing Pieces’’ Erasmus Training?
Young people from Slovakia, Czech Republic, Hungary, Poland, Slovenia, Croatia, Serbia, Macedonia, Kosovo, Montenegro and Bosnia and Herzegovina gathered in a, as its name says, small place of Selce, near Banska Bystrica. Well, at the time when we arrived we didn’t know what exactly was missing, except for the snow that we were waiting for until it finally made everything around our wooden pansion white. But, thanks to our talented and passionate trainers, Garry, Helena, Lucka and Sanja, we got a completely new view.
We found out what is connecting all of us – the modern, but still everlasting search of ourselves, of our inner self, our energy and the problem all young people around Europe are bothered with: ’’What about (un)employability?’’ Energizers, games, debates, presentations, amazing videos and exchange of experiences about employment in our countries made this training interesting and inspiring. What impressed me most was the fact that the participants really made some changes in their routines and thinking and that would be impossible without the great help we got from our trainers that were persuasive and enthusiastic all the time. You don’t want to risk? Dare! You made a mistake? Excellent! Celebrate it! You’ve learned!
Except for wonderful Selce and its pristine nature, we had a chance to see Banska Bystrica, a modern city in central Slovakia. Its charm under the Christmas lights would be enough to make our best impressions, but we were enriched for one more experience – we met a local organization which was really inspiring! Renovating old industrial buildings and making them a new, cool, artistic place for youngsters to create and develop is what they should be indeed proud of! Last, but not the least, we came home with a new knowledge about the other neighboring countries and foreign cultures.
We are sure that we will always remember how to count in Albanian thanks to the Czech board games we played in the evenings, how to dance Slovenian national dance we learned during our International night, how to speak like true Bosnian and how to say cheers in Slovakian.
Thank you, Diera do sveta, for hosting us!
Ako i ti želiš da doživiš slično iskustvo piši nam na vegayc.youthmobility@gmail.com
FER-PLEJ:
OBRAZOVANJEM DO JEDNAKIH MOGUĆNOSTI
Ivana je učestvovala na treningu “Fer-plej: obrazovanjem do jednakih mogućnosti“ koji je organizovala Fondacija Tempus. U nastavku možete pročitati njeno iskustvo.
Od 20. do 22. marta učestvovala sam na treningu „Fer-plej: obrazovanjem do jednakih mogućnosti“ organizovanim od strane Fondacije Tempus u Sremskim Karlovcima. Treningu su prisustvovali pripadnici institucija i nevladinih organizacija u Srbiji koje se bave borbom protiv diskriminacije dece i mladih sa smanjenim mogućnostima i poboljšavanjem obrazovnog sistema.
Iako je kratko trajao, trening je bio veoma koristan i intenzivan. Prvi da smo se, kroz različite radionice, najviše bavili pitanjima „šta je inkluzija“ i „ko su mladi sa smanjenim mogućnostima“. Bilo je izuzetno zanimljivo čuti iskustva ljudi iz drugih organizacija, načine na koji se oni trude da uključe mlade sa smanjenim mogućnostima u obrazovni sistem i koje su poteškoće na koje nailaze u to procesu.
Drugi dan smo zašli dublje u temu i bavili se prvenstveno time kako da aktivnosti koje organizujemo u okviru svojih organizacija budu inkluzivne i dostupne različitim grupama mladih sa smanjenim mogućnostima. Jedan od zadataka je bio i da, podeljeni po grupama, osmislimo potencijalni projekat koji bi uključivo mlade sa smanjenim mogučnostima, a posle prezentacije tih projekata, kroz radionicu „Svetski kafić“, razgovarali smo o tome kako da ti projekti budu vidljivi na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
Kao zaključak poslednjeg dana, glavna tema je bila kako obezbediti dugoročne efekte rada sa mladima sa smanjenim mogućnostima. Nakon toga, sledila je evaluacija treninga, koji je, barem za mene, bio izuzetno koristan. Pored toga što sam mnogo saznala od samih trenera, puno sam naučila i od ostalih učesnika deleći sa njima iskustva o položaju mladih sa smanjenim mogućnostima u Srbiji i ideje o tome kako taj položaj poboljšati.